Maxwellovu teoriju polja potvrdio je Herc svojim ekspermentima. Njegov uređaj za dobivanje elektromagnetnih talasa predstavljen je na ovoj slici:
Hercov oscilator je u obliku štapa na čijim krajevima se nalaze metalne kugle K1 i K2. U sredini štapa nalazi se mali varnični razmak. Varnice se izazivaju visokim naponom iz sekundarnog kalema induktora. Kuglice varničara V1i V2 naelektrišu se do velike razlike potencijala pri kojoj preskače varnica i počinju oscilacije. Hercov oscilator predstavlja emisionu antenu. Vlastita frekvencija Hercovog oscilatora ,a time i frekvencija emitovanih elektromagnetnih talasa, može se mijenjati promjenom kapaciteta oscilatornog kola. Pri svakoj novoj varnici oscilacije se obnavljaju i u okolni prostor se šiti elektromagnetni talas. Za detekciju elektromagnetnih talasa Herc je upotrebljavao oscilatorna kola različitih oblika. Varnički razmak tih kola je bio vrlo mali zato da bi se varnica mogla pojaviti i pri niskim naponima. Valstita frekvencija tih prijemnih antena je podešavana tako da se postigne rezonancija sa Hercovim oscilatorom. Takve prijemne antene se nazivaju rezonatorima i one predstavljaju prve detektore elektromagnetnih talasa talasne dužine nekoliko metara. Koristeći udubljeno parabolično ogledalo, u čiji fokus je postavljao različite oscilatore, Herc je dobio usmjerene ravne elektromagnetne talase dužine 0,6m do 10m. Ti elektromagnetni talasi se u svemu ponašaju kao svjetlost. Herc je dokazao i transverzalnost elektromagnetnih talasa tako što ih je usmjeravao na rešetku od paralelnih bakarnih žica.
