Longitudinalni i transverzalni talasi se razlikuju u pravcu osciliranja čestica koje prenose talasi.
Kod svih longitudinalnih talasa sve čestice osciliraju samo u jednom pravcu, a kod transverzalnih tasala čestice mogu oscilirati u svim pravcima koji su okomiti na pravac prostiranja talasa..
Ako sve čestice sredine osciluju u jednom pravcu u jednoj ravni, onda se ta ravan zove ravan polarizacije, a talas linearno polarizovan talas.
Ako se na put ovakvih talasa postavi prepreka sa prorezom u pravcu osciliranja čestica, talas će proći bez promjene.
Transverzalni talas kod koga se pravac osciliranja stalno mijenja zove se nepolarizovan talas.
Ako je amplituda tog talasa u svim pravcima ista onda je to kružno polarizovan talas,a ako se amplituda mijenja po nekoj elipsi onda je to eliptično polarizovan talas. Ovi talasi spadaju u nepolarizovane talase jer su svi pravci osciliranja zastupljeni.
Kada se na put takvih talasa postavi prepreka P sa uzdužnim prorezom onda će izdvojiti jednu jedinu ravan osciliranja. Prepreka P se sada naziva polarizator, a iza polarizatora dobija se polarizovan talas. Kroz istu takvu prepreku A koja je postavljena paralelno iza P talas će nesmetano proći. Pločicom A se vrši analiza talasa, pa se ona zove analizator.
Ako se analizator okrene za 90* u odnosu na prethodni položaj,tj.njegov prorez se postavi okomito na ravan polarizacije,talas kroz njega neće proći. U prirodi su mnogo češći nepolarizovani talasi.
